Na promociji knjige Trećeg Trga prilazi mi mladić. Kaže, ima jednog druga, mladog putnika, koji je obišao toliko i toliko zemalja, ima toliko i toliko knjiga, štampao je putopis po Tajlandu ali želi da ga ponovo izda, ima i druge rukopise. Kažem, naravno.   Dobijem pomenuti Tajland. Knjiga zelena, ali šarena. Pročitam, vidim da je tekst sjajan i da potencijal nije do kraja iskorišćen.   Pozove me i autor. Nakon dužeg ubeđivanja o izlišnosti persiranja nađemo se, upoznamo. Vidim da je imao loše iskustvo sa izdavanjem knjige, ali i da žarko želi da nastavi tim putem. Nakon mog pristupa njegovoj knjizi sve nam je jasno: ima energije, ima želje, ima potencijala.   Rešimo da ne radimo samo novo izdanje, već da mnogo toga promenimo i popravimo. Da pre svega napravimo prvi korak u jednoj dužoj šetnji. Odmah je tu plan o narednih pet knjiga, a naziv nove biblioteke izvire iz samog rukopisa, što je možda i jedini pravi način.   I tako... Viktor Lazić je putovao i putuje, knjige su bremenite podacima i utiscima, imaju specifičan stil, svaka je osobena na svoj način, a celoj temi nikad kraja... Provlači se motiv tri tačke, motiv nastavka, beskraja, itd...   Svaka knjiga govori o jednom putovanju, o autoru, o svetu, o ljudima, o pisanju. I svaka to govori tako da se ne može prepričavati.Ko putuje neka čita. Ko čita neka putuje.