Porodična biblioteka Lazić započela je svoj život davne 1882. godine kada su Janko i Sara Lazić registrovali kolekciju svojih roditelja i otvorili je za javnost u Kumanu, malom vojvođanskom mestu kraj Zrenjanina.   Ljubav prema knjigama prenosila se sa generacije na generaciju. Zemlja nam nije oskudevala u kriznim vremenima, pa su i potomci Lazića morali da se dovijaju na mnoge načine neretko rizikujući goli život da bi porodičnu kolekciju spasili i ostavili deci u amanet. Neke od knjiga su prešle Albaniju i stigle do Krfa, druge su bile zakopavane kako bi se izbeglo njihovo konfiskovanje. A to nije ni delić 120 godina istorije ove biblioteke. U bibliotečkom fondu se ističu velike kolekcije istorijske građe (posebno iz Prvog svetskog rata) i književnosti. Interesovanje predaka a i moje lično široko je koliko u ljudsko znanje, pa fond obuhvata sve oblasti bibliotečke klasifikacije od nula do devet.   Biblioteka je bila otvorena do 1977. godine kada je umro Milorad Lazić, činilo se poslednji u direktnoj liniji potomaka za koga se smisao života krio u čitanju.   Kada sam napunio devet godina moja baka, Danica Lazić, tada već u svojim osamdesetim godinama, prepoznala je u meni skrivenu ljubav prema knjigama, činilo joj se, genetski prenešenu. Kao mališanu, tek jednom od desetak unučića i praunučuća, rešila je da meni lično pokloni celu biblioteku. Naizgled velika odgovornost, za mene je to značilo neizmernu sreću, godinama utočište, izvor saznanja o svetu i ishodište najvećih duhovnih uzleta i uživanja.   Biblioteka danas broji oko dvadeset hiljada knjiga. Serbica, stara srpska knjiga, postaje veoma retka zahvaljujući velikodušnim uništavanjima knjižnog fonda tokom mnogobrojnih ratova. Zbog toga je značaj retkih knjiga koje imam još veći.   Biblioteka je postala moj životni saputnik. Sa njom i za nju dobrim delom živim. To je moja biografija, trag i rezultat celokupnog rada i životnog kretanja.   Nadam se da ću u budućnosti biti u mogućnosti da je barem jednim delom, u obliku književnog kluba za odabrane ljubitelje Knjige sa velikim K, ponovo otvoriti za javnost.   Ljubav prema pisanoj reči širi se od kvalitetnog teksta ka doživljaju knjige kao umetničkog dela, te čulnom osećaju njenog mirisa i dodira.   Kuda god da putujem, šta god da u životu radim, biblioteci se uvek vraćam. Ona je postala centralno mesto mog postojanja i moj dom u širem, metafizičkom smislu. Kako se moja druga strast, putovanja, razvija, tako se značajno povećava broj knjiga koje sam doneo iz raznih delova planete. Kada krećem kući iz dalekih predela, neretko bacam celokupan prtljag uključujući odeću, ne bih li doneo izabrane naslove za Biblioteku. Torbe pune knjiga koje nosim na leđima, na grudima i u rukama težine su između 60 i 65 kilograma, ako je verovati na reč carinicima iz Hong Konga i Kuala Lumpura. Prava ljubav ne zna za teškoće. Nema srećnije osobe od mene dok se znojim pod tim teretom ljudskog rada, znanja, informacija svestan da sa njima donosim deo sveta u svoju kuću, u nadi da će pored mene, jednog dana u tome i drugi uživati. Tako je nastala kolekcija putničke literature koja sada već broji preko 2.500 izabranih knjiga. Neke od naslova koje posedujem je nemoguće pronaći u bibliotekama Evrope.   Ovaj link počinjem sa literaturom koju sam doneo sa tih putovanja, od kojih mnoge i pominjem u putopisima.   Sadržaj linka će se značajno proširivati vremenom. Planiram da predstavim i delove kolekcija filatelije i numizmatike koje takođe vredno dopunjujem sa savakom novom posećenom destinacijom. Literatura sa putovanja Tibetanski molitvenik   Ovu knjigu sam dobio na poklon od monaha u manastiru Drepung, koji je do nedavno brojao preko deset hiljada monaha i bio najveći manastir na svetu. Nalazi se u predgrađu Lase. Monasi su mi ga dali posle dvodnevnih diskusija o životu i miru. Korice su od kamena sa ugraviranim figurama Bude i dekoracijom. To je svakodnevni molitvenik koji se u celosti iščitava barem jedanput mesečno. Kada se počne sa čitanjem, monasi neće dozvoliti da ih bilo šta omete dok ne završe i poslednji red. Na tibetanskom je jeziku na autohtonom pismu koje je fonetsko. Nema poveza. Stranice su štampano vodoravno a pozadini je štampana obrnuto, kako bi se listovi lakše obrtali bez prekida u čitanju. Molitvenici se čuvaju u posebnim fijokama obloženim ukrašenim tkaninama ili jastucima. Budistička knjiga iz centralne Kine    U Kini se često mešaju verovanja budizma, taoizma i konfučijanizma, nije neobično da se knjige neke od ovih religija pronađu u hramu druge religije. Ovaj primerak sam dobio na poklon od monaha jednog konfučijanskog manastira na reci Jangcekjang. Ispisana je slovima-pečatima u starom kineskom stilu na štapićima bambusa koji su na poleđini povezani svilom ili drugom vrstom tkanine. Čita se sa počev od dna prvog štapića u nizu sa leve strane. Nastavlja se u cik cak, jedan štapić od dole do gore, drugi od gore do dole i tako redom. Ove korice je nevešto oslikao monah koji mi je knjigu i poklonio. Viđao sam neke ukrašene dragim kamenjem ili sa divno ugraviranim likovi Bude i monaha. Korice od svile, papir od pirinča   Kada sam sišao sa kineske svete planine, Tai Šan, odlučio sam da se u jednom od restorana odmorim i u posmatranju lica prolaznika provedem ostatak dana. Pridružila mi se lepuškasta i veoma obrazovana Kineskinja. Pred rastanak i kraj sledećeg dana, za sećanje mi je poklonila ovu knjigu kineske poezije iz doba dinastije Tang. Korice su izrađene od svile a papir na kome se nalaze stihovi od pirinča. Crvena knjižica   Tokom vladavine Mao Ce Tunga njegovi citati, ili „mala crvena knjižica“ postala je obavezna literatura u školama, tokom odmora i na radnom mestu. Smatra se da je pored biblije najčitanija knjiga na svetu. Štampana je u preko sedam milijardi primeraka. Bavi se statusom radnika, idejom komunizma, jednakosti, pravde ali i daje savete za svakodnevni život („Kud god se okreneš, dupe ti je otpozadi“). Sastoji se od 427 citata složenih u 33 poglavalja. Postala je simbol kineskog komunizma – „maoizma“. Tokom Kulturne revolucije ljudi koji na zahtev policije ne bi kod sebe imali pored dokumenata i crvenu knjižicu završavali su u specijalnim kampovima za „doškolovanje“. Dobio sam nekoliko različitih primeraka i izdanja širom Kine a najstarije od prijatelja u Beogradu. Palata Patala   Nekadašnji dvorac Dalaj Lame. Većina grobnica vladara Tibeta je u sklopu ovog kompleksa, sa ogromnim spomenicima visokim nekoliko metara obloženim neverovatnim količinama zlata, dijamanata i drugim vrednim artifaktima. Ceo prostor odiše mirom i snagom skromnosti i svetosti duhovnog bogatstva. Knjiga o palati je kupljena na njenom krovu sa pečatom administracije i ulaznicom. Kako sam u Lasi bio pred kraj putovanja a sama ulaznica je već koštala prilično, nisam mogao da sebi priuštim ovu knjigu. Nekoliko danskih turista koje sam upoznao na krovu zdanja mi je izašlo u susret i poklonili su mi je. Za sada je to jedino mesto posle čije posete nisam mogao da zadržim suze od sreće I zahvalnosti šta sam video i jačine samog utiska. Budističke knjige sa Tajlanda   Budizam je svojevrsna filozofija i način življenja. Monasi aktivnim razmišljanjem, diskusijama ili zagledanjem u sebe dolaze do zaključaka o životu i svetu. Procenjuje se da je napisano više knjiga o budizmu nego o svim drugim religijama. Ovu religiju takođe odlikuje velika doza tolerantnosti, pa nije neobično da se u hramovima nalaze i dogmatske knjige drugih religija i nauka. Knjige na ovoj fotografiji sam dobio u hramovima na severu Tajlanda. Tajlandska knjiga o Titu   Ne znam kada je i zašto Josip Broz dolazio na Tajland – tek jasno je da je ostavio neizbrisiv utisak. Petnaest godina posle Titove sahrane (kojoj je prisustvovao potpredsednik tai vlade) kada se Brozova zemlja uveliko nalazila u stihiji rata (1994), tajlandski kralj je biografiju preveo i odštampao. Jedanput godišnje drže se „otvorena vrata”, dan kada monarh prima svoje građane i turiste, rukuje se sa njima i savetuje ih. Odlučio je da se knjiga ne nalazi u prodaji, već da se tim danima, kao i u drugim posebnim prilikama daruje kao poklon dvora važnim i zanimljivim ličnostima. Ovaj primerak sam dobio od Agima Malokua, vodiča koji je bio 110 puta na Tajlandu i tokom jednog od boravaka dobio i ovaj neobičan poklon. Magijska knjiga plemena Batak   Tokom boravka u plemenu donedavnih ljudoždera na Sumatri, u plemenu Batak, domorodci su pogrešno protumačili da se udvaram jednoj njihovoj zemljakinji. Organizovali su mi venčanje sa koga sam pobegao. Ubrzo sam se razboleo, a kako je ovo pleme poznato po magiji, otišao sam kod vrača u sledećem plemenu u kome vlada matrijarhat. Vrač je održao ritual čitajući magijske reči iz ove knjige. Korice su urađene od kosti divljih životinja sa ugraviranim crtežima, dok su stranice od listova banane. Na pojedinim stranama su nevešto oslikana čudovišta kako se bore sa čovekom. Čim mi je bilo malo bolje počeo sam da ga ubeđujem da mi je proda. Posle više sati pregovora, ubeđivanja i prijateljskog ćaskanja dobio sam je za nešto manje od deset evra, ali uz obećanje da ću se o njoj brinuti na odgovarajući način, sprovodeći neke male rituale s vremena na vreme. Put – Neobičan poklon   Knjiga Kormaka Mek Kartnija, naučna fantastika. Opisuje svet posle apokalipse, oca i sina kako tumaraju razorenim krajolikom. Knjiga je dobila Pulicerovu nagradu, proglasili su je i za najbolju Američku knjigu u proteklih 25 godina. Prvo izdanje je izašlo 2006. a ovo je treće. Dobio sam je na poklon od Amerikanca Valtera Brounsvorda, stranca-bibliofila koga sam upoznao u avionu iz Frankfurta za Singapur. Bio sam njegov gost u Džakarti i od tad do danas smo postal nerazdvojni, iako udaljeni, kao bliski rod. Napisao mi je i posebnu posvetu, dok smo mirisali knjige njegove biblioteke u Citri (centralna Java). Veći deo sam pročitao već prve noći kada sam se rastao od njega i njegove divne žene, Indonežanke Džojs (koja mi je poklonila čitavu kolekciju filatelije i numizmatike), pošto smo završili obilazak vulkana, plantaže čaja i poznatih bašti Bandunga u noćnom vozu za Džogdžakartu. Ovo je jedna od Volterovih omiljenih knjiga. U svakom slučaju ovo je jedan od meni najdražih naslova, pošto je dobijen od stranaca koje sam izuzetno zavoleo.